Stupa na snagu stroži zakon, kojim EU želi da obuzda IT gigante

Akt o digitalnim tržištima, koji bi trebalo da obuzda dominantnu ulogu velikih internet platformi, stupa na snagu u utorak, a počeće da se primenjuje od početka maja 2023. godine.

Izvor: B92, Zimo utorak, 1.11.2022. | 12:12 Podeli Foto: Ascannio / Shutterstock.com

Foto: Ascannio / Shutterstock.com

Veće Evropske unije i Evropski parlament postigli su dogovor o Aktu o digitalnim tržištima zajedno s Aktom o digitalnim uslugama u martu ove godine.

Reč je o dve važne uredbe kojima EU želi da nametne stroža pravila i veću odgovornost digitalnim platformama za koje tvrdi da su postale privatni regulatori.

Sprovođenje Akta o digitalnim tržištima počinje za šest mjeseci. Ključni pojam u Aktu je „nadzornik pristupa“ digitalnom tržištu.

Nakon što se počne s primenom Akta u maju sledeće godine, potencijalni nadzornici pristupa koji dostignu pragove utvrđene Aktom o digitalnim tržištima moraju da obaveste Komisiju o osnovnim uslugama svoje platforme u roku od dva meseca, do 3. jula 2023.

Aktom su definisani kriterijumi na osnovu kojih će se određivati koje internet platforme bi trebalo da dobiju status nadzornika pristupa.

Reč je o digitalnim platformama koje osiguravaju bitnu vezu između poslovnih korisnika i potrošača, a taj položaj može da im omogući da preuzmu ulogu neke vrste zakonodavca, to jest da sami određuju pravila, zbog čega nastaju i uska grla u digitalnoj ekonomiji.

Kako bi se rešila ta pitanja, Aktom o digitalnim tržištima utvrđuje se niz obveza koje će oni morati da poštuju, kao i ponašanje koje će im biti zabranjeno.

Nadzornici pristupa u digitalnom svetu predstavljaju ono što su u stvarnom svetu putevi, mostovi, aerodromi.

Status nadzornika pristupa dobiće preduzeća koja upravljaju jednom ili više tzv. „osnovnih usluga platforme“ navedenih u Aktu o digitalnim tržištima.

Reč je o sledećim uslugama: usluge posredovanja na internetu, npr. trgovine aplikacijama, internet pretraživači, usluge društvenih mreža, određene usluge slanja poruka, usluge platformi za razmenu video klipova, virtuelni pomoćnici, pregledači interneta, usluge računarstva u oblaku, operativni sistemi, internet platforme za trgovanje i usluge oglašavanja.

Tu je reč uglavnom o američkim tehnološkim gigantima kao što su Apple, Amazon, Google, Facebook i Microsoft, koji su zbog svoga položaja na tržištu praktično neizbežni.

Preduzeće će dobiti status nadzornika pristupa ako ima znatan uticaj na unutrašnje tržište, što znači ako ostvaruje godišnji prihod na nivou Unije jednak ili veći od 7,5 milijardi evra tokom svake od posljednje tri finansijske godine ili ako je njegova prosečna tržišna kapitalizacija ili jednako vredna fer tržišna vrednost iznosila najmanje 75 milijardi evra u poslednjoj finansijskoj godini, te ako pruža istu osnovnu uslugu platforme u najmanje tri države članice.

Potom, dobiće status nadzornika pristupa ako pruža osnovnu uslugu platforme koja je važna tačka pristupa putem koje poslovni korisnici dolaze do krajnjih korisnika, odnosno ako pruža osnovnu uslugu platforme koja u poslednjoj finansijskoj godini ima najmanje 45 miliona mesečno aktivnih krajnjih korisnika koji su poslovno nastanjeni ili se nalaze u Uniji, kao i najmanje 10.000 godišnje aktivnih poslovnih korisnika koji su poslovno nastanjeni u Uniji.

U Aktu o digitalnim tržištima utvrđen je popis dopuštenih i zabranjenih poslovnih praksi koji će nadzornici pristupa morati da primenjuju u svakodnevnom poslovanju kako bi se osigurala pravednost i otvorenost digitalnih tržišta.

Prema Aktu o digitalnim tržištima nadzornici pristupa neće, između ostaloga, smeti da povoljnije rangiraju sopstvene od sličnih proizvoda i usluga koje na njihovim platformama nude treće strane, sprečavaju korisnike da izbrišu predinstalirani softver ili aplikaciju, kao ni da prate krajnje korisnike izvan osnovne usluge platforme nadzornika pristupa u svrhu ciljanog oglašavanja ako nije data stvarna dozvola.

Ako nadzornik pristupa primenjuje prakse kao što su davanje prednosti sopstvenim uslugama ili sprečavanje poslovnih korisnika njegovih usluga da dođu do potrošača, to može sprečiti tržišno takmičenje, što dovodi do manje inovacija, nižeg kvaliteta i viših cena.

Kad nadzornik pristupa sprovodi nepoštene prakse kao što su nametanje nepravednih uslova za pristup sopstvenoj prodavnici aplikacija ili sprečavanje instaliranja aplikacija iz drugih izvora, potrošači će verovatno morati da plate više, odnosno bit će zapravo lišeni onih pogodnosti koje bi imali od alternativnih usluga.

Akt o digitalnim tržištima sprovodiće se pomoću nadzorne strukture u okviru koje će Komisija biti jedina zadužena za sprovođenje pravila – u tesnoj saradnji s telima u državama članicama EU.

Komisija će moći da izriče penale i novčane kazne u iznosu od najviše 10 posto globalnog prihoda preduzeća, a do 20 procenata u slučaju ponovljenog kršenja pravila. U slučaju sistematskog kršenja pravila Komisija će moći da odredi mere obvezne promene ponašanja ili strukturnog prilagođavanja, potrebne za efikasno pridržavanje obaveza, uključujući zabranu daljnjih preuzimanja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

-1; i– ) { p[i].parentNode.removeChild(p[i]); } ]]> p:nth-of-type(2)“).after(articleRelated); var inArticleMobile = $(„#article-content #div-gpt-ad-1662549574263-0“); $(„#article-content > p:nth-of-type(3)“).after(inArticleMobile); ]]>
Source

Leave a Comment