Velkovski: Medijski outleti i kontent kreatori inovativnim pristupima do nove publike

Publika na digitalu očekuje instant informacije. Budućnost tradicionalnih medija je u transformaciji, promeni načina konzumacije – navela je Tamara Velkovski, direktor digitala za B92 i Prvu televiziju na panelu „Digitalni mediji u Srbiji“.

Izvor: B92 ponedeljak, 24.10.2022. | 14:40 Podeli Foto: metamorworks / Shutterstock.com

Foto: metamorworks / Shutterstock.com

Mlađe generacije svakako koriste internet i društvene mreže, a starije čitaju štampane novine. Na pitanje da li je to mit ili realnost i ko je publika digitalnih medija zapravo, Velkovski kaže da je strogu i jasnu podelu na starije i mlađe generacije definitivno i nepovratno izbrisala pandemija koronavirusa, tokom koje su i starije uzrasne kategorije za jako kratko vreme postale veštije i vičnije pre svega na kanalima komunikacije, a onda posledično – i otvorenije i spremnije da se informišu putem onlajn platformi.

„Verujem da je mit da su mlađi čitaoci na portalima, pre ćemo ih naći na društvenim mrežama i news agregacijama koje postaju sve popularnije. Primer za to je i sajt B92. Dok je gro naše publike u kategoriji 35-44 godine, manje od 10% čine oni uzrasta 18-24. Osim toga, prema nekim istraživanjima rađenim u Srbiji, čitalačku publiku na digitalu u većem procentu čine žene“, istakla je Velkovski.

U okviru medijske kuće B92 rade se istraživanja na osnovu analitika. Tako se mogu ispitati očekivanja publike koja čita digitalne medije, kao i očekivanja onih koji čitaju štampane medije ili gledaju TV i oceniti da li se očekivanja i navike menjaju.

„Publika na digitalu očekuje instant informacije, brze vesti, fotografije ali pre svega video. Čini se da upija sadržaj sa mnogo manje brend lojalnosti i provere kredibilnosti izvora, dok televizijska publika pokazuje izvesnu dozu lojalnosti brendu, neko prati isključivo Vesti od 18h na tv Prva, drugi baš čuveni Dnevnik na RTS-u, na primer. Televizijska publika vezuje se i za tv lica, momenat koji na news sajtovima usled nedostatka autorskog sadržaja gotovo ne postoji, dalje – veća su očekivanja u odnosu na kvalitet videa, izvora i sagovornika“, ističe Velkovski

Ona kaže da se navike i očekivanja čitalačke publike na digitalu menjaju, baš kao i sam digital. „Ako pogledamo unazad samo 5 godina, digitalno tržište u Srbiji gotovo je neprepoznatljivo. Za svega nekoliko godina otvorio se veliki broj portala sličnog ili gotovo identičnog tipa, generišu se copy-paste vesti, masovna produkcija sadržaja koji nije autorski, što je dovelo do trenda da se čitaoci više i ne vezuju za brendove. Mlađe generacije koje vesti čitaju na društvenim mrežama i ne znaju sa kog je portala vest koju su otvorili, primetan je niži brend awareness dok idu za bržom i kliktabilnijom informacijom. B92 je jedan od retkih portala koji se može pohvaliti organskom, lojalnom publikom, koja već 26 godina dolazi direktno na sajt, jer želi da čita baš B92 vesti“.

Na pitanje o tome šta kažu istraživanja – da li su digitalni mediji prirodni nastavak tradicionalnih medija, njihova produžena ruka ili doprinosi njihovoj „smrti“, Tamara Velkovski kaže da su digitalni mediji neizbežni, te da nisu ništa od toga – ni nastavak ni produžena ruka, niti jedini uzrok eventualne smrti tradicionalih medija.

„Digitalni mediji su posledica neumitnog razvoja tehnologija, sveta kao globalnog sela, gde informacije sa jednog kraja planete na drugi putuju brzinom svetlosti, postaju lako i široko dostupne. Tradicionalni mediji su tu da ostanu, ja njihov kraj ne vidim tako brzo, ali budućnost njihovu vidim u transformaciji. Dakle, igra ostaje, ali će se pravila promeniti. Menja se zapravo način konzumacije. Ako govorimo o televiziji, sećamo se svi kada se gledao jedan televizor u zajedničkoj prostoriji, sada se tv program gleda u bilo kom trenutku, na bilo kom uređaju, on demand. Što se radija tiče, njegova evolucija vidi su u naglom rastu i razvoju podcasta kao formata, koji u Srbiji ima oko 8% udela publike. Pred printom je najveći izazov, i mislim da će donosioci odluka u tim medijskim outletima racionalizacijom poslovanja, držeći print čvrsto uz portale, koliko toliko uspeti da uspore, ako ne zaustave, negativan trend“, ističe Velkovski.

Velkovski je govorila i o istraživanjima koja se rade u vezi sa ratom u Ukrajini i kako se čitava ta situacija odrazila na digitalne medije. Da li imamo situaciju kao na početku pandemije korone kada se publika interesuje samo za jednu temu ili je situacija nešto drugačija? Kako se rat u Ukrajini odrazio na digitalne medije, a kako na društvene mreže?

Pandemija koronavirusa kao tema na news sajtovima na svom početku napravila je pravi potres na svim portalima, koji su bili preplavljeni ovim sadržajem dok neposredna pretnja po fizičko zdravlje nije počela da jenjava. Dakle, to je bila tema broj 1, u svakom smislu, kao odgovor na potrebe čitalačke publike, koju čini se nije interesovalo ništa drugo u tom trenutku.

Neka nemačka istraživanja pokazala su da osećaj vanrednosti traje oko četiri nedelje, toliko otprilike traje strah u odnosu na neku dramatičnu situaciju. Ako dodamo da je u ljudskoj prirodi da naginje ka tome da pre čita negativne, nazovimo ih loše vesti, onda ne čudi podatak da su i pandemija i ukrajinska kriza donele rekordnu čitanost news sajtovima.

Koliko su potrebe čitalaca da se informišu o ratu u Ukrajini velike, govori i statistika portala B92, inače prepoznatog kao sajta koji redovno adresira teme iz regiona i sveta – za ovih 9 meseci ratnog sukoba otvoreno je preko 300 milona strana (uključujući i aplikacije), objavljeno oko 7.500 pojedinačnih dokumenata, a live blog je uključen na dnevnom nivou, sad već preko 200 dana. Još nekoliko je razloga ovako velikom inetersovanju za ovu temu u Srbiji: prvo rat na tlu Evrope bio je inicijalni šok, zatim je nama koji na ovom prostoru predugo živimo u „survival modu“ ova tema „too close to home“, i na kraju najvažnije, jesu ekonomske teme, odnosno čita se iznad proseka sadržaj koje se tiče ekonomskih posledica ovog rata.

Rat se na digitalne medije odrazio tako što je pred redakcijama sa urednicima na čelu veoma odgovoran zadatak da u izveštavanju izbegavaju svaku vrstu senzacionalizma i klikbejta, kaže Velkovski i dodaje da je još teži zadatak da se u masi informacija i dezinformacija, selektuje, filtrira i na kraju biraju i priređuju samo kredibilni izvori.

Što se tiče društvenih mreža, istraživanja pokazuju da tokom kriznih situacija poverenje čitalaca u njih opada, i da se oni u takvim trenucima ipak okreću tradicionalnim medijima u potrazi za informacijama„, zaključuje na kraju Tamara Velkovski, direktor digitala za B92 i Prvu televiziju na panelu „Digitalni mediji u Srbiji“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

-1; i– ) { p[i].parentNode.removeChild(p[i]); } ]]> p:nth-of-type(2)“).after(articleRelated); var inArticleMobile = $(„#article-content #div-gpt-ad-1662549574263-0“); $(„#article-content > p:nth-of-type(3)“).after(inArticleMobile); ]]>
Source

Leave a Comment